Princ Sunca

Sunce je gospodar sveta, a tebi se poklonilo. Ej, gospodar sveta ti se poklonio!

Upravo je svanulo. Rođen si u zoru. U istom tom trenu, izaslo je Sunce. Bljesak svetlosti obasjao je celu operacionu salu, nadjčao snagu reflektora, ali tebe nije nadmudrio. Nisi se povukao i pred njim zažmurio. Vec tada sam znala – princ Sunca je stigao.

Rođen da sija, rođen da pleni, rođen da vlada. 

Koliko smo te samo čekali…

Sve se brzo završilo, jer si tako naumio. Da što pre stignes i sednes na presto u našim srcima. 

Trebalo je da se rodiš 19. avgusta, na veliki praznik Preobraženje. Kažu da ljude rođene na praznik Bog posebno čuva i da oni ne moraju da se krste, ali nećeš ti kad kazu Bog i ljudi, već kad ti hoćeš… odmah si mi se svideo. Ne mogu da kažem da ti nisam malo pomogla, kao što ću i celog života biti tu da te poguram! 

Bila sam rešena da te rodim, ceo dan sam šetala kao luda po Suncu, penjala se gore-dole uz stepenice… kad, eto ga, kuc-kuc, prvi put u 18:00h. Oko 22:00 je već bilo i više nego jasno da stižeš, zovemo doktorku Slađu i ona kaže – Neće još, ali ajde, lagano se provozajte do bolnice. 

U kolima se osecao miris pepermint bombona, lebdela je ljubav i srca su snažno kucala, svirala je pesma Nothing else metters i stvarno, više ništa nije bilo važno, osim da se ti rodiš…

Sve što u životu čekaš, ne čekaj s nestrpljenjem, vec se pripremi za to što dolazi. Kakvu mu dobrodošlicu spremiš, takvo će biti prema tebi.

Smestila sam se u malu sobu, broj 307 na kraju hodnika i čekala.

Stajala sam na prozoru koji gleda na ulicu, bilo je toplo, ali se osećalo da stiže jesen. Noć je bila posebno tiha, niko nije zaspao, samo su se svi umirli jer su čekali da stignes i da im kažeš šta dalje treba da rade… ostalo je istorija, jer si promenio naš svet.

Kao što rekoh, rođen si u zoru…

S ljubavlju,

Mama

Još maminih pisama